Ogrebotine na autu  – Farbanje ili poliranje?

Ogrebotine na autu? Saznajte kada je dovoljno poliranje, a kada je neophodno farbanje. Praktični saveti za pravi izbor!

Ogrebotine na autu – Farbanje ili poliranje?

Ogrebotine na automobilu su neminovna „rana“ svakog vozila – bilo da se radi o sitnom oštećenju od grančice ili većem ogrebanom tragu nastalom na parkingu. Čim primetimo novu crtu na laku, postavljamo sebi pitanje: da li je bolje rešiti je poliranjem ili farbanjem? Pravilnim pristupom, čak i nezgodne ogrebotine mogu se uspešno ukloniti, vraćajući vozilu sjaj i vrednost. U nastavku teksta razmotrićemo kako da procenite dubinu oštećenja i odlučite između poliranja i farbanja, uz korisne savete profesionalaca.

Procena oštećenja: plitke vs. dublje ogrebotine

Pre nego što se odlučite za metod popravke, ključno je da procenite dubinu ogrebotine. Površinske ili plitke ogrebotine zahvataju samo gornji sloj bezbojnog laka. One se često manifestuju kao sitne kružne „paučine“ od pranja ili sitni tragovi noktiju oko kvake. Dobra vest je da se takva oštećenja najčešće mogu ukloniti poliranjem lakirane površine. Jednostavan test je da pređete noktima preko ogrebotine – ako se ne oseća pod prstom i automobil privremeno izgleda bolje kada se mesto pokvasi vodom, ogrebotina je verovatno samo u laku.

S druge strane, dublje ogrebotine prodiru kroz sloj laka, pa čak i boje, sve do temeljnog premaza ili metala. Takva oštećenja prepoznaju se po tome što pod prstom osetite jasnu brazdu, a često je vidljiva druga boja (primer: beli ili sivi osnovni sloj) ili čak pojava rđe ako je ogrebotina duže otvorena. U tim slučajevima poliranje pasti neće biti dovoljno – biće neophodno intervencija farbom kako bi se oštećenje trajno saniralo i zaustavila korozija. Za duboke ogrebotine preporučuje se i brušenje finim šmirgl papirom pre završne obrade, kako bi se izravnale oštre ivice oštećenja. Naravno, zahtevnije popravke traže više strpljenja i preciznosti, ali uz prave alate i materijale i to je izvodljivo kod kuće.

Savet: Uvek radite na čistom automobilu. Temeljno operite i osušite deo karoserije pre procene i popravke – prljavština može zavarati oko i dodatno izgrebati lak tokom rada. Takođe, obezbedite dobro osvetljenje kako biste jasno videli sve ogrebotine, i koristite odgovarajuću zaštitnu opremu i potrošni materijal (rukavice, naočare, masku) kako biste zaštitili sebe tokom rada.

Poliranje ogrebotina: rešenje za plitka oštećenja

Kada su ogrebotine površinske, poliranje je često najjednostavniji i najefikasniji način da im stanete na put. Postupak poliranja podrazumeva uklanjanje veoma tankog sloja bezbojnog laka oko ogrebotine kako bi se površina izravnala i sjaj vratio na oštećeni deo. Na taj način, rubovi ogrebotine se „izgube“ i svetlost se ravnomerno odbija od laka – rezultat je da ogrebotina postaje jedva primetna ili potpuno nevidljiva.

Šta vam je potrebno za poliranje: pre svega kvalitetna pasta za poliranje (abraazivna pasta ili sredstvo za uklanjanje ogrebotina), mikrofiber krpe ili sunđer za nanošenje, i po mogućstvu mašina za poliranje. Paste za poliranje sadrže sitne abrazive koji blago „bruse“ lak. Dostupne su u različitim gradacijama – od grubljih za uklanjanje izraženijih tragova do finih pasta za završni sjaj. Odaberite pastu prema ozbiljnosti oštećenja (za vrlo blage ogrebotine dovoljna je fina pasta).

Postupak poliranja: Na čistu i suvu površinu nanesite malu količinu paste direktno na ogrebotinu ili na aplikator. Laganim, kružnim pokretima utrljavajte pastu preko oštećenog mesta. Ako radite ručno, koristite mikrofiber krpu omotanu oko prstiju ili specijalni sunđer – nemojte pritiskati previše jako kako ne biste napravili novu matiranu fleku. Ukoliko koristite električnu polir mašinu, podesite je na nisku brzinu za početak i polako prelazite preko ogrebotine. Mašina će obaviti posao brže i ravnomernije, ali budite pažljivi da ne zadržavate dugo na jednom mestu kako ne biste preterano skinuli lak. (Alati poput akumulatorskih polir mašina iz ponude profesionalnih alata može olakšati posao zahvaljujući pokretljivosti bez kabla.) Nakon nekoliko prolaza, obrišite višak paste čistom krpom i proverite rezultat pod različitim uglovima svetla. Ogledajte refleksiju – ako se ogrebotina i dalje nazire, ponovite postupak još jednom ili probajte nešto grublju pastu.

Kada ste zadovoljni rezultatom, preporučljivo je ispoliranu površinu zaštititi. Nanesite zaštitni vosak ili sealant na to mesto (ili još bolje, ispolirajte ceo panel pa navoskirajte), kako biste izjednačili sjaj i dodali zaštitni sloj. Vosak ispunjava mikrorisove i čini lak klizavijim, što pomaže da se ubuduće sporije javljaju sitne ogrebotine i olakšava pranje vozila.

Napomena: Poliranjem se mogu ukloniti plitke „pauk“ ogrebotine i tragovi od grubih četki iz perionice, ali ne i one koje su prošle kroz boju. Uvek počnite od najslabije abrazivne metode (npr. fine paste) i proverite efekat pre nego pređete na agresivnija sredstva ili višestruko poliranje. Tako ćete sačuvati što je moguće više originalnog laka na vozilu.

Farbanje ogrebotina: kada poliranje nije dovoljno

Ako je ogrebotina toliko duboka da je skinula sloj boje ili otkrila metal, vreme je za farbanje oštećenog dela. Poliranje u takvim slučajevima ne može nadomestiti izgubljenu boju – neophodno je naneti nove slojeve boje i laka da bi površina ponovo bila zaštićena i estetski ujednačena. Farbanje ogrebotina može delovati zastrašujuće za nekog ko se time nikada nije bavio, ali uz strpljenje i tačno pridržavanje koraka moguće je postići vrlo dobre rezultate i u kućnim uslovima.

Priprema površine: Kao i kod svake lakirerske intervencije, ključ je u pripremi. Oštećeno područje prvo dobro očistite od prljavštine, masti i rđe. Koristite blagi odmašćivač ili alkohol da uklonite vosak i nečistoće sa okoline ogrebotine. Zatim finim šmirgl papirom (npr. granulacije 2000 ili finije, prethodno nakvašenim vodom) vrlo nežno izravnajte rubove ogrebotine. Brušenje treba da ukloni oštre ivice oko oštećenja i da napravi blagi prelaz ka zdravom laku, čime ćete izbeći vidljiv „rov“ nakon farbanja. Pazite da ne šmirglate van zone oštećenja više nego što je potrebno – cilj je samo matirati i poravnati mikro-neravnine. Nakon toga, obrišite površinu i maskirajte okolinu ogrebotine lepljivom trakom i papirom kako biste zaštitili delove koji se ne farbaju.

Farbanje: Za popravku ogrebotine trebaju vam odgovarajući materijali: osnovna boja (primer), boja odgovarajuće nijanse (bazni auto-lak) i bezbojni lak za završni sloj. Mnogi proizvođači nude tzv. setove za popravku ogrebotina koji sadrže sve tri komponente u manjim pakovanjima (bočice sa četkicom ili sprejeve). Ako farbate sprejem, protresite ga dobro i nanosite sa udaljenosti od oko 20-30 cm, u više vrlo tankih slojeva umesto jednog debelog. Prvo nanesite osnovnu boju (ukoliko je ogrebotina do metala ili plastike), u 1-2 sloja da pokrije metal i obezbedi prianjanje. Nakon što se primer osuši, nanesite slojeve boje u nijansi vašeg vozila – obično će 2-3 tanka sloja biti dovoljna da pokriju oštećenje. Na kraju, kad se boja lepo izjednači sa okolnom površinom, nanesite bezbojni lak u 2 sloja radi sjaja i zaštite. Svakom sloju dajte dovoljno vremena da se osuši prema uputstvu proizvođača (nekad je to 15-30 minuta između nanosa, ali proverite ambalažu).

Uslovi za farbanje: Idealno je farbanje obaviti u kontrolisanim uslovima – bez prašine, u zatvorenom i dobro provetrenom prostoru. Profesionalne komore za farbanje imaju filtriran vazduh i ventilaciju koja sprečava da čestice pokvare svež lak, ali naravno većina hobista ih nema na raspolaganju. Zato pokušajte da farbate u mirnoj garaži ili šupi, pokvasite pod da veže prašinu, i izbegavajte da radite napolju po vetrovitom ili prašnjavom vremenu. Temperatura treba da bude umerena (oko 20°C je optimalno) da bi se boje pravilno osušile. Koristite zaštitnu masku tokom prskanja boje (isparenja su štetna) i rukavice da vam hemikalije ne bi dospele na kožu..

Završna obrada: Nakon što ste naneli sve slojeve i farba se potpuno osušila (često 24 sata ili više), vreme je za završno poliranje farbanog mesta. Nova boja i lak mogu imati blagu „narandžinu koru“ teksturu ili sitne razlike u sjaju u odnosu na okolni stari lak. Fino poliranje (ručno ili mašinski) izjednačiće prelaze i pružiti visok sjaj. Budite vrlo pažljivi – polirajte tek kad je lak potpuno očvrsnuo i koristite finu pastu, da ne biste slučajno skinuli previše novog laka. Nakon poliranja, vozilo operite i osušite, pa pregledajte rezultat: idealno, prelaz između starog i novog dela trebalo bi da bude skoro neprimetan golim okom.

Kombinovana rešenja i dodatni saveti

Neki slučajevi ogrebotina zahtevaju kombinaciju i farbanja i poliranja. Na primer, ako je ogrebotina srednje dubine – nije potpuno kroz boju, ali je preduboka za obično poliranje – možete primeniti kombinovani pristup. Takva oštećenja često je najbolje prvo lagano prebrušiti i ispolirati, čime ćete ublažiti ivice, a zatim proceniti da li je ostala tanka linija koju i dalje vidite. Ako je i nakon poliranja ogrebotina i dalje bela ili se nazire osnovni sloj, možete vrlo tankim kistom naneti boju samo u tu liniju (tzv. „touch-up“ olovke i kistovi su korisni za ovo). Posle sušenja, opet blago ispolirajte tu zonu da izjednačite sa okolinom. Ovakav pristup zahteva strpljenje, ali može dati odlične rezultate bez farbanja čitavog panela.

Još jedan savet: počnite uvek od najmanje invazivne metode. Probajte prvo sa sredstvima za uklanjanje ogrebotina (specijalnim pastama ili čak kućnim trikovima poput paste za zube za vrlo sitne tragove). Ako to ne uspe, pređite na poliranje, pa tek onda na farbanje kao krajnju opciju. Tako ćete možda uštedeti sebi dosta vremena i truda, jer se mnoge male ogrebotine mogu “izgubiti” poliranjem bez potrebe za lakiranjem. Farbanje čuvajte za najteže slučajeve gde je stvarno neophodno.

Profesionalna pomoć: Ukoliko niste sigurni u svoju procenu ili nemate uslove za rad, bolje je potražiti savet autolimara. Profesionalac može izmeriti debljinu laka i tačno utvrditi koliko je bezbedno polirati, ili vam može pripremiti tačnu nijansu boje za farbanje. Takođe, stručnjaci imaju alate (poput pneumatskih pištolja za farbanje) koji obezbeđuju ravnomernu aplikaciju boje. Ipak, čak i ako posao prepustite servisima, dobro je razumeti proces – bićete sigurniji da ćete dobiti kvalitetnu uslugu, a i znaćete kako da negujete lak nakon popravke.

Za kraj, odgovor na pitanje “Farbanje ili poliranje?” zavisi od situacije: plitke ogrebotine – poliranje; duboke ogrebotine – farbanje (uz završno poliranje). Ponekad je odgovor i oba: ofarbati pa ispolirati. Posvetite vreme pravilnoj proceni i pripremi, pratite korake i koristite kvalitetan alat i materijal. Vaš automobil će zasijati novim sjajem, a vi ćete biti zadovoljni jer ste sami rešili problem! Važno je da ogrebotine ne odlažete – što pre ih sanirate, to će rezultat biti bolji, a vaša limena lepotica duže ostati zaštićena i blistava.